|
 Lena: Gospodine Bošnjak, pogledajmo u Sombor tragovima ugodnog bidermajera s Vašom filmskom pantljikom entuzijaste i novatora.
Ernest: Da, ja sam ovde snimao filmove kad je Holivud bio mali, kada je Evropa otvarala oči pred živim slikama.
Lena: U vreme kada je Sombor varoš kraljevskih znamenja i graždanskog prosvećenja, Holivud je porodični ranč.
Ernest: Snimao sam već svoje poslednje filmove kada sam u listu "Sport i film" donosio aktuelnosti iz Holivuda i lokalnih bioskopa, a početke s pantljikom koja je bila moja čarobna opsesija vezujem za šansu kakvu Sombor neće imati u čitavom veku. Gradonačelnik i Vajdinger znaju tu priču...
Lena: Biti i ostati bogati filmski grad .
Ernest: Pre svega, postati f a b r i k a s n o v a.
Prva varoš u kojoj su se pravili filmovi ...
Lena: I gledali!
Ernest: Da, odmah nakon budimpeštanske predstave u hotelu Rojal. Filmski požar buknuo je u Austrougarskoj, i naravno zahvatio i Sombor.
Somborski bioskop Edison Ljubomira Bikara otvoren je 1908. za publiku koja već uživa i u putujećem bioskopu Narten. Još 1906. u varoš su stigla tri projektora i agregat za struju. Vlasnik "električarskog preduzeća" i ja gradimo bioskop Arenu. Izuzetan spoj pokretne pantljike i električnog klavira.
Lena: Početkom veka naša publika uživa u senzacionalnim šlager dramama, a Vi P R V I kod nas snimate igrane filmove.
Ernest: Moj prijatelj, fotograf Milton Manaki iz Bitolja, snimao je samo dokumentarne filmove, a mene moja "Etelka", kamera koju sam nabavio u Nemačkoj, marke "Ethel Werke" vodi u avanturu umetnosti glume i plesa i u prvi film "U carstvu Terpsihore".
Lena: Osim poetičnih elemenata dramaturgije Vašeg igranog filma zabeležen je i sjajan podatak u kolevci istorije svetske kinematografije.
PRVI ŠVENK ili pokretna kamera.
 Ernest: Ideja za "švenk" vezana je za zanimljiv događaj i radnju filma "Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju". Nametnulo se pitanje: kako opisati kamerom defile konjanika, svečanu povorku, vatrogasni orkestar, kočije gradske vlasti, tribine za dame i gospodu?
Odgovor bajan – kamera je oživela. Počela je da se k r e ć e.
Stativ za kameru vezao sam za nosač i tako "proizveo" horizontalno i vertikalno pomeranje kamere.
Lena: Sombor nije prihvatio izgradnju filmskog studija, a Novi Sad radosno pozdravlja Vašu ideju o podizanju fabrike filmova. Zašto Sombor nije postao Holivud?
 Ernest: Ne osećam se kao čarobnjak koji je hteo osnovati kraljevstvo u svetu zavidljivaca bez pameti i srca. Presudili su ljudi i ratna vremena... Vreme kada se malo razbuđuje moja filmska vrpca za film o luna-parku "Šimi tobogan...", pamtim ugodno stooko oko kamere. Ringišpil pokreću konji, a klovnovi razdragane posetioce uvode u čudesni spust somborskog vašarišta.
Lena: Naš prvi crtani film nastaje u Vašem "BOER FILMU" kao komercijalni potez za spas preduzeća?
Ernest: Taj film je nastao za trgovačke potrebe. U tom filmu "TRAŽI I NAĆI ĆEŠ MILION" Gustav šeta po planu grada i stiže do prodavnice u kojoj za kupljenu robu daju srećke. Nagradna igra predviđa MILIONSKU PREMIJU. Reklama uvek aktuelna kao ponuda VEČNE IGRE I NADE. Samo treba kupiti... u igri je tuđi novac, a naša dobit.
Lena: Vaša mlada supruga Irena Novak-Bošnjak, prva naša glumica igranog filma, svojom rolom u komediji "Laži mene radi" u zamahu je rafiniranog-artističkog uzleta.
Ernest: Taj film radili smo za Beč, a sledeći "Moja draga kolevka" drugačijeg je žanra. Bez obzira na naglašenu patetiku i melodramske obrte ocenjen je kao odlično snimljen film u kome je gluma bila na visini. Kadar u parku kad otac posmatra sinove koje je napustio mogu izdvojiti kao najuspeliju scenu po unutrašnjem ritmu, napetosti i atmosferi iščekivanja. Istovremeno sam snimao film "Faun" o šumskom božanstvu s naglaskom na dobru masku i izražajnu mimiku.
Lena: Vi ste besmrtnik u istoriji kinematografije.
Ernest: Draga gospođice, ovo je ukleti Balkan. On jede sopstvenu decu... I lako zaboravlja... šta mi je još preostalo. Kao čudesni san na kraju puta pregledam drage slike apatinskih šuma, salaša Vamošera i studija gde su nastali moji filmovi. San i java u toplom zagrljaju čarobno su vezani filmskom vrpcom. Sve je zabeleženo. Pogledajte plakat RETROSPEKTIVA – BOER FILM-SOMBOR...
Lena: BOER FILM ugasio se u vreme procvata velike povorke Holivuda, Paramount, Fox, MGM... a želeli ste od Sombora napraviti novi Holivud?
Ernest: Ovaj grad nije hteo ono što sam ja m o g a o. Možda mu se danas može pomoći da bude sa svetom!
Lena: Uložili ste svoj veliki imetak u filmski san ove varoši, a u poznim godinama ostavili su Vas bez imetka i zaslužene penzije. Tragično je što ste prinuđeni da prodajete kozmetičarima celuloidne trake. Kinoteka beleži kako su od istorije našeg filma pravili lak za nokte. Za novopečene gospoje...
 Ernest: Srećom, nisam u novom vremenu prodao sve svoje snove. Radio sam kao moler.
Lena: Blagi ste prema drugima. Pronicljivo ste gledali krojače sveta oko sebe. Njihovi modeli života se strogo kopčaju s birokratijom i opsenom.
često su Vam oduzimali kontrolu i slobodu!
Ernest: To se ne može jednostavno omeriti. Osećanje sveta je mera za meru ličnog integriteta i autonomije izbora.
Lena: Oduzimaju Vam i iluzije.
Ernest: Prosudite po veri i nadi!
Lena: Uključujemo d i g i t a l n i prekidač. Živeli, uz dobro vino, muško vino.
Ernest: Nazdravljam dugom veku celuloidne trake. Snimajte!
POČETAK VEKA I PRVI FILMOVI SVETA DAROVANI SU NOVOM MILENIJUMU KAO BLAGO STVORITELJA.
GOSPODINE BOŠNJAK VI STE U MREŽI.
Američki i evropski film
 Amerikanci na našoj koži razvijaju svoju prostu trgovinu, da bi dalje dotirali milionima svoje razmažene zvezde. Kada Evropljani ne bi uzimali sve zdravo za gotovo i kada bi pored gledanja naučili da vide, reklame i veštački uglancana imena ne bi uticala na kritički osećaj, a evropskoj filmskoj proizvodnji bi svanulo. Amerika je u ratu dosta požnjela, a polip njenog kapitala još i danas sisa čitav svet, pa je prirodno i pravo da se osamostalimo. Američka vreća se već dosta udebljala.
Miljana Zrnić
|
