Трагови

02.06.1886.

У Бачком Градишту рођен је КОНСТАНТИН КОСТИЋ, потоњи свештеник, просветитељ и историограф Сомбора. Након карловачке Богословије, службује у Белобрешкој и Опову, а Првога рата је прогнан у Арад и касније враћен у Опово. После рата учествује на Великој народној скупштини у Новом Саду 1918, а онда завршава студије историје и југословенске књижевности и долази у сомборску Гимназију и Препарандију за професора у којој остаје до судњега часа јер је умро у учионици пред ђацима 27.10.1940. Уза све, оставио је и мноштво значајних радова из историје Сомбора: Капетан сомборски гроф Јован и кнез Јанко Бранковић; Буњевци у Сомбору под вођством фрањеваца до 1787; Развој трговине у Сомбору; Из прошлости Учитељске школе ...

05.06.

Је утврђен као СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЧОВЕКОВЕ ОКОЛИНЕ, како би се житељи света, барем на тај дан, подсетили колико дугују себи и будућим нараштајима у обезбеђивању здравог и пријатног станишта. Међутим, то је прилика да се подсетимо да је ова тема у Сомбору била присутна још средином 18. века тиме што у Статуту града у члану 27. стоји: Не само за улепшавање града, него и у здравственом погледу, Магистрат са комунитетом треба да настоји да у граду влада чистоћа, да се покварени путеви поправе и уколико је то могуће, да се ђубре и блато из града благовремено износе. Нешто касније, при крају истог века, градском физику, односно, лекару, ставља се у обавезу да води и бригу о чистоћи града, да се баре по улицама исушују како не би биле легла зараза, а најстроже се забрањује просипање прљаве воде и избацивање смећа на улице.

07.06.1914.

Отворена је прва и, показаће се, једина СРПСКА ПЕВАЧКА СЛАВА у Сомбору, на којој је у три дана, до 9. јуна, наступило 22 српске певачке дружине, а још 38 је послало своје изасланике. Све у свему, у те дане Сомбор је, у приватном смештају, угостио преко 1.000 хориста из свих крајева Аустроугарске монархије, чије је умеће пратило преко 10.000 посетилаца. Као гости наступили су и хорови Станковић и Обилић из Београда. За смотру је изграђена монтажна арена са подијумом за 1.500 певача, са преко 2.000 седишта за гледаоце и преко 1.000 места за стајање. Дружине су биле разврстане у такмичарске групе према тежини композиција. У првој, најтежој, прво место су поделили загребачки хорови Балкан и Српско певачко друштво Загреб, друга је била Српска црквена певачка дружина сомборска, али је она своју награду препустила хору из Ср. Митровице, а трећи је био Јавор из Вуковара. У другој групи прва три места су заузели Српско трговачко и занатлијско певачко друштво "Слога” из Будимпеште; други су били Суботичани, а трећи Румљани. У трећој групи први је био хор Српског грађанског певачког друштва из Сомбора, затим хор из Шида, а трећи Невен из Новог Сада. Договорено је да се следећа утакмица одржи 1917. у Вршцу, али је хорску песму надјачала тутњава Првог светског рата и никада више није одржана.