|

Лена: Господине Бошњак, погледајмо у Сомбор траговима угодног бидермајера с Вашом филмском пантљиком ентузијасте и новатора. Ернест: Да, ја сам овде снимао филмове кад је Холивуд био мали, када је Европа отварала очи пред живим сликама. Лена: У време када је Сомбор варош краљевских знамења и гражданског просвећења, Холивуд је породични ранч. Ернест: Снимао сам већ своје последње филмове када сам у листу "Спорт и филм" доносио актуелности из Холивуда и локалних биоскопа, а почетке с пантљиком која је била моја чаробна опсесија везујем за шансу какву Сомбор неће имати у читавом веку. Градоначелник и Вајдингер знају ту причу... Лена: Бити и остати богати филмски град . Ернест: Пре свега, постати ф а б р и к а с н о в а.
Прва варош у којој су се правили филмови ... Лена: И гледали! Ернест: Да, одмах након будимпештанске представе у хотелу Ројал. Филмски пожар букнуо је у Аустроугарској, и наравно захватио и Сомбор. Сомборски биоскоп Едисон Љубомира Бикара отворен је 1908. за публику која већ ужива и у путујећем биоскопу Нартен. Још 1906. у варош су стигла три пројектора и агрегат за струју. Власник "електричарског предузећа" и ја градимо биоскоп Арену. Изузетан спој покретне пантљике и електричног клавира. Лена: Почетком века наша публика ужива у сензационалним шлагер драмама, а Ви П Р В И код нас снимате игране филмове. Ернест: Мој пријатељ, фотограф Милтон Манаки из Битоља, снимао је само документарне филмове, а мене моја "Етелка", камера коју сам набавио у Немачкој, марке "Етхел Wерке" води у авантуру уметности глуме и плеса и у први филм "У царству Терпсихоре". Лена: Осим поетичних елемената драматургије Вашег играног филма забележен је и сјајан податак у колевци историје светске кинематографије.
ПРВИ ШВЕНК или покретна камера.
Ернест: Идеја за "швенк" везана је за занимљив догађај и радњу филма "Откривање споменика Ференцу Ракоцију". Наметнуло се питање: како описати камером дефиле коњаника, свечану поворку, ватрогасни оркестар, кочије градске власти, трибине за даме и господу? Одговор бајан – камера је оживела. Почела је да се к р е ћ е. Статив за камеру везао сам за носач и тако "произвео" хоризонтално и вертикално померање камере. Лена: Сомбор није прихватио изградњу филмског студија, а Нови Сад радосно поздравља Вашу идеју о подизању фабрике филмова. Зашто Сомбор није постао Холивуд?
Ернест: Не осећам се као чаробњак који је хтео основати краљевство у свету завидљиваца без памети и срца. Пресудили су људи и ратна времена... Време када се мало разбуђује моја филмска врпца за филм о луна-парку "Шими тобоган...", памтим угодно стооко око камере. Рингишпил покрећу коњи, а кловнови раздрагане посетиоце уводе у чудесни спуст сомборског вашаришта. Лена: Наш први цртани филм настаје у Вашем "БОЕР ФИЛМУ" као комерцијални потез за спас предузећа? Ернест: Тај филм је настао за трговачке потребе. У том филму "ТРАЖИ И НАЋИ ЋЕШ МИЛИОН" Густав шета по плану града и стиже до продавнице у којој за купљену робу дају срећке. Наградна игра предвиђа МИЛИОНСКУ ПРЕМИЈУ. Реклама увек актуелна као понуда ВЕЧНЕ ИГРЕ И НАДЕ. Само треба купити... у игри је туђи новац, а наша добит. Лена: Ваша млада супруга Ирена Новак-Бошњак, прва наша глумица играног филма, својом ролом у комедији "Лажи мене ради" у замаху је рафинираног-артистичког узлета. Ернест: Тај филм радили смо за Беч, а следећи "Моја драга колевка" другачијег је жанра. Без обзира на наглашену патетику и мелодрамске обрте оцењен је као одлично снимљен филм у коме је глума била на висини. Кадар у парку кад отац посматра синове које је напустио могу издвојити као најуспелију сцену по унутрашњем ритму, напетости и атмосфери ишчекивања. Истовремено сам снимао филм "Фаун" о шумском божанству с нагласком на добру маску и изражајну мимику. Лена: Ви сте бесмртник у историји кинематографије. Ернест: Драга госпођице, ово је уклети Балкан. Он једе сопствену децу... И лако заборавља... шта ми је још преостало. Као чудесни сан на крају пута прегледам драге слике апатинских шума, салаша Вамошера и студија где су настали моји филмови. Сан и јава у топлом загрљају чаробно су везани филмском врпцом. Све је забележено. Погледајте плакат РЕТРОСПЕКТИВА – БОЕР ФИЛМ-СОМБОР... Лена: БОЕР ФИЛМ угасио се у време процвата велике поворке Холивуда, Парамоунт, Фоx, МГМ... а желели сте од Сомбора направити нови Холивуд? Ернест: Овај град није хтео оно што сам ја м о г а о. Можда му се данас може помоћи да буде са светом! Лена: Уложили сте свој велики иметак у филмски сан ове вароши, а у позним годинама оставили су Вас без иметка и заслужене пензије. Трагично је што сте принуђени да продајете козметичарима целулоидне траке. Кинотека бележи како су од историје нашег филма правили лак за нокте. За новопечене госпоје... Ернест: Срећом, нисам у новом времену продао све своје снове. Радио сам као молер. Лена: Благи сте према другима. Проницљиво сте гледали кројаче света око себе. Њихови модели живота се строго копчају с бирократијом и опсеном. често су Вам одузимали контролу и слободу! Ернест: То се не може једноставно омерити. Осећање света је мера за меру личног интегритета и аутономије избора. Лена: Одузимају Вам и илузије. Ернест: Просудите по вери и нади! Лена: Укључујемо д и г и т а л н и прекидач. Живели, уз добро вино, мушко вино. Ернест: Наздрављам дугом веку целулоидне траке. Снимајте!
ПОЧЕТАК ВЕКА И ПРВИ ФИЛМОВИ СВЕТА ДАРОВАНИ СУ НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ КАО БЛАГО СТВОРИТЕЉА.
ГОСПОДИНЕ БОШЊАК ВИ СТЕ У МРЕЖИ.
Амерички и европски филм Американци на нашој кожи развијају своју просту трговину, да би даље дотирали милионима своје размажене звезде. Када Европљани не би узимали све здраво за готово и када би поред гледања научили да виде, рекламе и вештачки угланцана имена не би утицала на критички осећај, а европској филмској производњи би свануло. Америка је у рату доста пожњела, а полип њеног капитала још и данас сиса читав свет, па је природно и право да се осамосталимо. Америчка врећа се већ доста удебљала.
Миљана Зрнић
|