Слободан Тишма познат је публици као музичар, чији бенд Ла Страда је био узор новом валу осамдесетих година прошлог века. Најпре је почео да пише поезију, после тога бавио се музиком, концептуалном уметношћу, опет музиком, да би данас био прозни писац.
- Слободан Тишма је потпуно нетипичан писац. Он са Александром Тишмом ствара од Новог Сада тачку на књижевној мапи, а у неку руку су им слични и стилови - рекао је уредник Културног центра Нови Сад и издавача књиге, Ласло Блашковић.
- Ја сам уметник најшире гледано. Наслућивао сам то већ у основној школи. Мењао сам медије, мењао сам маску, а људи су то сматрали неуким. Александар Тишма ме је увек, када ме сретне на улици, питао: шта си ново смислио? Моје искуство је да је прескакање из једног медија у други освежавајуће - казао је Слободан Тишма осврћући се на свој претходни рад.
За Тишму музика је врло важна, и део је стварања књижевног дела. Испричао је да је са оцем, као врло мали, сваке суботе ишао да слуша оперу у Српском народном позоришту и да је тако постао велики поклоник класичне музике.
- Када пишем, не читам ништа, али слушам музику, од раног барока до касног романтизма. Музика изоштрава осећања. Књижевници у главном не познају сликарство и друге видове уметности. Музика подстиче ирационалан приступ стварима, што је врло важно за писање. Музика је најближа поезији, а у прози мора бити поезије. Данас је то врло ретко, код савремених писаца нема поезије - казао је Слободан Тишма. Он сматра да је троугао музика-поезија-филозофија врло важна за уметност.
- Музика раствара его, који је нарочито присутан код уметника. Ако га се ослободите, боље ћете сагледавати ствари - објаснио је Тишма.

Тивадар Фараго