У уторак, 1. 12. са почетком у 18 часова одржана је промоција књиге у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору објављене половином августа 2014. године, под називом „Алтернатива, Повеља, Статут (нормативни оквир сомборске локалне самоуправе у периоду 1749-1918.), коју су начинили доц. др Милош Петровић и Владимир Јерковић, докторант на Филолошком факултету у Београду. Представљање ове књиге одржано је у Дворници „Сава Стојков“ у Српској читаоници „Лаза Костић“.

                Мада невелика по обиму, написана двојезично (српско-енглески), ова књига, по први пут у сомборској историографији, са аспекта правне струке али и друштвене историје, разматра сва три документа, која чине темељни правни оквир за рад градске управе и функционисање урбаног живота у граду, у скоро двовековном периоду, од елибертације до завршетка Првог светског рата.  Иако је о сваком од ових кључних докумената сомборске историје појединачно већ опширно писано у раније објављеним радовима Васе Стајића, Ђорђа Антића, Славка Гавриловића, Славена Бачића, Антала Хегедиша, Радета Шумоње и Милана Степановића, књижица која је пред читаоцима аналитички сажима кључна документа настала током 1748. и 1749. године: Изјаву о алтернативи, којом је регулисан равноправан однос у управљању градом између православног и римокатоличког становништва Сомбора, Елибертациону повељу, којом су одређена елементарна права и дужности слободног и краљевског града Сомбора и његових грађана, те Статут града, којим је регулисан рад најважнијих градских служби. Након разматрања општег правног положаја слободних и краљевских градова у некадашњој краљевини Угарској, аутори анализирају поменута три документа, из којих је, током наредних деценија, изникла и сва остала правна регулатива Сомбора, и стављају их у међусобно логички и правни контекст. Тиме се добија јасна и потпуна историјска слика о правним темељима, који су омогућили да Сомбор стане на праг грађанског друштва и, убрзо, постане административно, привредно, просветно и културно средиште Бачке. 

                Професор Петровић је истичући оно најважније из садржаја књиге посебно издвојио важност Алтернативе, коју су Буњевци, као представници Римокатоличке црквене општине, усвојили и предочили властима, а која представља, својим одредбама, врло битан акт, који је допринео адекватној повељи елибертације, заправо тексту какав јесте, одредбама одраженим на Статут града, којим је превдиђено, а потом и у скоро два века дугом периоду споровђено, сувлашће представника две вероисповести, што је представљало специфичан правни и друштвено-политички феномен тога доба, нарочито значајан за православне Србе, који су партиципирали у власти, а што је остварило велик утицај и на развој града и све оно што данас знамо и описујемо као процват града Собмора и његов најсветлији период, који је уследио, у деветнаестом веку.