У уторак, 1. 12. са почетком у 18 часова
одржана је промоција књиге у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у
Сомбору објављене половином августа 2014. године, под називом „Алтернатива,
Повеља, Статут (нормативни оквир сомборске локалне самоуправе у периоду
1749-1918.), коју су начинили доц. др Милош Петровић и Владимир Јерковић,
докторант на Филолошком факултету у Београду. Представљање ове књиге одржано је
у Дворници „Сава Стојков“ у Српској читаоници „Лаза Костић“.
Мада невелика по обиму, написана двојезично (српско-енглески), ова књига, по
први пут у сомборској историографији, са аспекта правне струке али и друштвене
историје, разматра сва три документа, која чине темељни правни оквир за рад
градске управе и функционисање урбаног живота у граду, у скоро двовековном
периоду, од елибертације до завршетка Првог светског рата. Иако је о
сваком од ових кључних докумената сомборске историје појединачно већ опширно
писано у раније објављеним радовима Васе Стајића, Ђорђа Антића, Славка Гавриловића,
Славена Бачића, Антала Хегедиша, Радета Шумоње и Милана Степановића, књижица
која је пред читаоцима аналитички сажима кључна документа настала током 1748. и
1749. године: Изјаву о алтернативи, којом је регулисан равноправан однос у
управљању градом између православног и римокатоличког становништва Сомбора,
Елибертациону повељу, којом су одређена елементарна права и дужности слободног
и краљевског града Сомбора и његових грађана, те Статут града, којим је
регулисан рад најважнијих градских служби. Након разматрања општег правног
положаја слободних и краљевских градова у некадашњој краљевини Угарској, аутори
анализирају поменута три документа, из којих је, током наредних деценија,
изникла и сва остала правна регулатива Сомбора, и стављају их у међусобно
логички и правни контекст. Тиме се добија јасна и потпуна историјска слика о
правним темељима, који су омогућили да Сомбор стане на праг грађанског друштва
и, убрзо, постане административно, привредно, просветно и културно средиште
Бачке.
Професор Петровић је истичући оно најважније из садржаја књиге посебно издвојио
важност Алтернативе, коју су Буњевци, као представници Римокатоличке црквене
општине, усвојили и предочили властима, а која представља, својим одредбама,
врло битан акт, који је допринео адекватној повељи елибертације, заправо тексту
какав јесте, одредбама одраженим на Статут града, којим је превдиђено, а потом
и у скоро два века дугом периоду споровђено, сувлашће представника две
вероисповести, што је представљало специфичан правни и друштвено-политички
феномен тога доба, нарочито значајан за православне Србе, који су партиципирали
у власти, а што је остварило велик утицај и на развој града и све оно што данас
знамо и описујемо као процват града Собмора и његов најсветлији период, који је
уследио, у деветнаестом веку.