У петак 22. маја у свечаној сали Српске читаонице Лаза Костић у Сомбору, а у огранизацији Градске библиотеке, одржана је промоција књиге Адам Смит и модерна социологија, аутора Албиона Смола. Књига је објављена давне 1907. године и за тему узима дела великог мислиоца у области филозофије морала и оца модерне економије, Адама Смита. На промоцији су учествовали преводиоци Атила Сабо, Владимир Јерковић и проф. др Срђан Шљукић, председник Српског социолошког друштва. 

Шљукић је истакао да овај превод представља важну литературу и допринос како науци социологије, тако и свим другима који изучавају економске науке и филозофију. Поред тога Шљукић се осврнуо на Смола, као особу која је најзаслужнија за утемељење сциологије и стварање прве катедре за социологију у САД-у рекавши да: Пут конституисања једне науке, који врхуни њеним претварањем у дисциплину која се учи на универзитету, веома често није ни једноставан, ни лак. На томе путу могуће су бројне странпутице; он је поплочан многим тешкоћама и препрекама. Лаику све то изгледа једноставно, али они који прате ове проблеме добро знају да је још како било, има и (вероватно) биће пропалих покушаја да се некаква интелектуална делатност претвори у оно што данас зовемо наука. Бити науком представља врсту друштвеног признања, институционализацију нове и до тада спорадичне делатности и отвара широке могућности сазнања на одређеном пољу, уз подршку разноврсних друштвених организација; није исто бити „усамљени стрелац“ и делати у друштвеном склопу, заједно са другима. При томе, ваља свакако знати да друштво ништа не чини само, него се као актери увек (барем у последњој инстанци) појављују појединци. То значи да без агилних појединаца, без оних који су спремни да се, често уз не мала одрицања, посвете друштвеној промоцији будуће науке, није могуће рачунати на коначни успех. Све су науке имале своје, те и такве личности којима дугују свој данашњи статус. Није другачије ни са социологијом, а када се о њој ради, посебно место припада америчком социологу Албиону В. Смолу. 

Након што је представио књигу превода, Јерковић је говорио о новој едицији превода, да би потом говорио и о Адаму Смиту, његовим учењима, утицају који су  његова писања оставила на стварање модерне економије и капитала, а цитатима Смола књижевно вече је добило и свој епилог речима: Главно питање које се данас поставља јесте: Како је могуће друштвену машинерију за повећавање капитала учинти још ефикаснијом? Следћа фраза се подсвесно подразумева: ’’Не обазирући се на њене ефекте на људе’’; али је степен до ког ова фраза изопачује ћуд и програм теоретске и примењене економије такав да представља истински централни предмет друштвеног проблема нашег доба. Оно о чему је Смол писао пре 120 година и сада је актуелно, што само указује да садржај ове књиге превазилази доба у којем је писана а да општа места која су тада актуелна и сада обитавају у нашој друштвеној стварности.

У Едицији Константин Градска библиотека ће у текућој години објавити два превода: Руководство ка славенском красноречју аутора Аврама Мразовића у преводу протејереја ставрофора Миливоја Мијатова на стандардни српски језик, и књигу Између ера: од капиталлизма до демократије аутора Албиона Смола у преводу Атиле Сабо и Владимира Јерковића.