Градска библиотека Карло Бијелицки у Сомбору, судећи према статистичким подацима сакупљеним и презентованим од стране Виртуелне библиотеке Србије, имала је највећи број уписаних али и активних чланова, највећи број корисника богатог фонда ове установе, а у поређењу са свим јавним библиотекама које су укључене у систем узајамне каталогизације COBISS. Оно заиста значајно јесте то да у односу и на број становника, процентуално изражено, сомборска библиотека има убедљиво највећи број чланова у поређењу са свим другим јавним библиотекама у Србији, будући да бележи 18 % грађана који су учлањени у библиотеку на неко од одељења или при неком од сеоских књижница-читаоница.  Реч је о 15.096 евидентираних чланова у граду и у околних 14 села где се налазе народне књижнице-читаонице које су део ове установе посматрано за период од увођења COBISS позамице до краја децембра 2014. (као пример даље наведене библиотеке бележе следећи број чланова: Суботица 11.313, Крагујевац 8.819, Нови Пазар 13.382, Ужице 9.741) По броју позајмљене библиотечке грађе ова установа бележи рекордних 115.000 позајмица што превазилази за трећину просечан број позајмљене грађе у библиотекама већих центара какви су Суботица, Крагујевац или Ниш. Када је реч о библиографским базама података и подацима у фонду библиотека у систему узајамне каталогизације COBISS, Градска библиотека у Сомбору, у поређењу са другим јавним библиотекама, има далеко највећи број записа у фонду који износи 159.782, што је у смислу аутоматизације позајмице веома важан чинилац. Другопласирана библиотека  у тој листи има чак 20.000 записа мање, што све говори у прилог чињеници да Одељење за набаку и обраду библиотечке грађе вредно ради и предњачи у овим електронским записима који представљају обавезу чланица система COBISS.  У погледу дигитализације грађе сомборска библиотека је представила на Библионету 2014 у Новом Саду резултате досадашњег рада у пројекту Дигитални Сомбор, који су репрезентативни на нивоу Републике Србије и представљају пример добре праксе, како је оцењено на овом скупу Заједнице Матичних библиотека. Наиме, дигитализовано је скоро у потпуности све оно што се односи на важну завичајну периодику са краја 19. и почетка 20. века, међу којима су листови Глас народа, Наше новине, Родољуб, Голуб, Бачка и тд. Настављена је и дигитализација, уз уношење метаподатака за могућност лакше претраживости, те доступности и за старе бројеве Сомборских новина. Занимљив податак је и тај да је библиотека финансирана са других нивоа власти, а изван буџета Града Сомбора у износу од 2.975.500,00 РСД оквирно, средствима добијеним по конкурсу за запошљавање особа са инвалидтетом, Министартсва Рeпублике Србије и Покрајинског секретаријата, откупом књига Народне библиотеке Србије, те донацијом од стране Националног савета мађарске националне мањине, чиме су се финансирале манифестације, дигитализација, издаваштво и куповина нових књига. И како је једино Извештај о раду за 2014. годину довљно подробан и опширан да опише рад установе овде ћемо подсетити и на признање добијено од стране Филолошког факултета у Београду, које је уручено и установи и директору, за допринос култури, језику и очувању националне културне баштине.