Saopštenje sačinjeno na osnovu izveštaja godišnje statističke analize rada javnih biblioteka u Republici Srbiji obrađene od strane VBS
Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru, sudeći prema statističkim podacima sakupljenim i prezentovanim od strane Virtuelne biblioteke Srbije, imala je najveći broj upisanih ali i aktivnih članova, najveći broj korisnika bogatog fonda ove ustanove, a u poređenju sa svim javnim bibliotekama koje su uključene u sistem uzajamne katalogizacije COBISS. Ono zaista značajno jeste to da u odnosu i na broj stanovnika, procentualno izraženo, somborska biblioteka ima ubedljivo najveći broj članova u poređenju sa svim drugim javnim bibliotekama u Srbiji, budući da beleži 18 % građana koji su učlanjeni u biblioteku na neko od odeljenja ili pri nekom od seoskih knjižnica-čitaonica. Reč je o 15.096 evidentiranih članova u gradu i u okolnih 14 sela gde se nalaze narodne knjižnice-čitaonice koje su deo ove ustanove posmatrano za period od uvođenja COBISS pozamice do kraja decembra 2014. (kao primer dalje navedene biblioteke beleže sledeći broj članova: Subotica 11.313, Kragujevac 8.819, Novi Pazar 13.382, Užice 9.741) Po broju pozajmljene bibliotečke građe ova ustanova beleži rekordnih 115.000 pozajmica što prevazilazi za trećinu prosečan broj pozajmljene građe u bibliotekama većih centara kakvi su Subotica, Kragujevac ili Niš. Kada je reč o bibliografskim bazama podataka i podacima u fondu biblioteka u sistemu uzajamne katalogizacije COBISS, Gradska biblioteka u Somboru, u poređenju sa drugim javnim bibliotekama, ima daleko najveći broj zapisa u fondu koji iznosi 159.782, što je u smislu automatizacije pozajmice veoma važan činilac. Drugoplasirana biblioteka u toj listi ima čak 20.000 zapisa manje, što sve govori u prilog činjenici da Odeljenje za nabaku i obradu bibliotečke građe vredno radi i prednjači u ovim elektronskim zapisima koji predstavljaju obavezu članica sistema COBISS. U pogledu digitalizacije građe somborska biblioteka je predstavila na Biblionetu 2014 u Novom Sadu rezultate dosadašnjeg rada u projektu Digitalni Sombor, koji su reprezentativni na nivou Republike Srbije i predstavljaju primer dobre prakse, kako je ocenjeno na ovom skupu Zajednice Matičnih biblioteka. Naime, digitalizovano je skoro u potpunosti sve ono što se odnosi na važnu zavičajnu periodiku sa kraja 19. i početka 20. veka, među kojima su listovi Glas naroda, Naše novine, Rodoljub, Golub, Bačka i td. Nastavljena je i digitalizacija, uz unošenje metapodataka za mogućnost lakše pretraživosti, te dostupnosti i za stare brojeve Somborskih novina. Zanimljiv podatak je i taj da je biblioteka finansirana sa drugih nivoa vlasti, a izvan budžeta Grada Sombora u iznosu od 2.975.500,00 RSD okvirno, sredstvima dobijenim po konkursu za zapošljavanje osoba sa invalidtetom, Ministartsva Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata, otkupom knjiga Narodne biblioteke Srbije, te donacijom od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, čime su se finansirale manifestacije, digitalizacija, izdavaštvo i kupovina novih knjiga. I kako je jedino Izveštaj o radu za 2014. godinu dovljno podroban i opširan da opiše rad ustanove ovde ćemo podsetiti i na priznanje dobijeno od strane Filološkog fakulteta u Beogradu, koje je uručeno i ustanovi i direktoru, za doprinos kulturi, jeziku i očuvanju nacionalne kulturne baštine.
Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru, sudeći prema statističkim podacima sakupljenim i prezentovanim od strane Virtuelne biblioteke Srbije, imala je najveći broj upisanih ali i aktivnih članova, najveći broj korisnika bogatog fonda ove ustanove, a u poređenju sa svim javnim bibliotekama koje su uključene u sistem uzajamne katalogizacije COBISS. Ono zaista značajno jeste to da u odnosu i na broj stanovnika, procentualno izraženo, somborska biblioteka ima ubedljivo najveći broj članova u poređenju sa svim drugim javnim bibliotekama u Srbiji, budući da beleži 18 % građana koji su učlanjeni u biblioteku na neko od odeljenja ili pri nekom od seoskih knjižnica-čitaonica. Reč je o 15.096 evidentiranih članova u gradu i u okolnih 14 sela gde se nalaze narodne knjižnice-čitaonice koje su deo ove ustanove posmatrano za period od uvođenja COBISS pozamice do kraja decembra 2014. (kao primer dalje navedene biblioteke beleže sledeći broj članova: Subotica 11.313, Kragujevac 8.819, Novi Pazar 13.382, Užice 9.741) Po broju pozajmljene bibliotečke građe ova ustanova beleži rekordnih 115.000 pozajmica što prevazilazi za trećinu prosečan broj pozajmljene građe u bibliotekama većih centara kakvi su Subotica, Kragujevac ili Niš. Kada je reč o bibliografskim bazama podataka i podacima u fondu biblioteka u sistemu uzajamne katalogizacije COBISS, Gradska biblioteka u Somboru, u poređenju sa drugim javnim bibliotekama, ima daleko najveći broj zapisa u fondu koji iznosi 159.782, što je u smislu automatizacije pozajmice veoma važan činilac. Drugoplasirana biblioteka u toj listi ima čak 20.000 zapisa manje, što sve govori u prilog činjenici da Odeljenje za nabaku i obradu bibliotečke građe vredno radi i prednjači u ovim elektronskim zapisima koji predstavljaju obavezu članica sistema COBISS. U pogledu digitalizacije građe somborska biblioteka je predstavila na Biblionetu 2014 u Novom Sadu rezultate dosadašnjeg rada u projektu Digitalni Sombor, koji su reprezentativni na nivou Republike Srbije i predstavljaju primer dobre prakse, kako je ocenjeno na ovom skupu Zajednice Matičnih biblioteka. Naime, digitalizovano je skoro u potpunosti sve ono što se odnosi na važnu zavičajnu periodiku sa kraja 19. i početka 20. veka, među kojima su listovi Glas naroda, Naše novine, Rodoljub, Golub, Bačka i td. Nastavljena je i digitalizacija, uz unošenje metapodataka za mogućnost lakše pretraživosti, te dostupnosti i za stare brojeve Somborskih novina. Zanimljiv podatak je i taj da je biblioteka finansirana sa drugih nivoa vlasti, a izvan budžeta Grada Sombora u iznosu od 2.975.500,00 RSD okvirno, sredstvima dobijenim po konkursu za zapošljavanje osoba sa invalidtetom, Ministartsva Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata, otkupom knjiga Narodne biblioteke Srbije, te donacijom od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, čime su se finansirale manifestacije, digitalizacija, izdavaštvo i kupovina novih knjiga. I kako je jedino Izveštaj o radu za 2014. godinu dovljno podroban i opširan da opiše rad ustanove ovde ćemo podsetiti i na priznanje dobijeno od strane Filološkog fakulteta u Beogradu, koje je uručeno i ustanovi i direktoru, za doprinos kulturi, jeziku i očuvanju nacionalne kulturne baštine.